“Наша новогодишња бајка“


„Сви знамо како свака бајка почиње, на пример…Био једном један краљ који је имао три сина. И тако су они једног дана…итд. Наша новогодишња бајка почиње овако: Била једном једна професорка, Весна Лужњанин, која је, једног дана, са својим ученицима дошла на идеју да осмисли нешто што ће све надахнути да Нову годину почну пуни енергије и мотивације“. Овом реченицом је Ива Зупан, ученица трећег разреда, започела новогодишње дружење  професора и ученика које је било организована 26. децембра са почетком у 17h у  учионици за српски језик.

Позиву се одазвао велики број професора и ученика свих разреда.

На почетку је Ива на занимљив начин показала како је живот испуњен важним, незаменљивим и најдражим људима, нашом породицом, здрављем, вером и љубављу. Живот је  потом испуњен нашим занимањем, хобијима, пријатељима. У њему има и довољно места  за безброј ситница, малих пролазних ствари, које такође чине наш живот потпуним и испуњеним. Наше је само да утврдимо шта су нам приоритети, јер је све остало само песак-само ситница. На крају смо схватили поруку да без обзира колико  нам је живот испуњен, увек треба наћи времена и за шољицу кафе са пријатељем.

 „Нашу новогодишњу бајку“ је обележио и кратак филм који су учесници овог дружења снимили у просторијама школе. Током трајања филма  могли смо да чујемо неколико важних мотивационих порука. Неке од најзанимљивијих порука су биле: „Славите завршетке, јер они доносе нове почетке“; „Када вам живот да лимун, настојте да од њега направите лимунаду“; „Оно што учините данас, може да поправи све сутрашње одлуке“; „Све увек делује немогуће док то не урадите!“; „Лоша вест је да време лети. Добра вест јесте што сте ви пилот, баш ви управљате својим временом“; „Учите од јучерашњег дана, живите за данас, надајте се сутрашњем дану“; „Тајна напретка крије се у томе да почнете“.

 Током новогодишњег дружења, својим чаробним гласовима су нас забавиле ученице Екатарина Дуњић, Марина Маринковић, Елеонора Ердоглија и Јована Матовић, које су отпевале неколико песма, а најјачи утисак на све присутне оставило је њихово заједничко извођење  песме „Фина“.

Свака протекла година  донела је лепе тренутке, које ћете памтити дуго, а исто тако свака Нова година доноси нове планове и нове изазове. Заједно са Душаном Илићем и Милицом Тодоровић, новогодишњим новинарима, присутни гости су резимирали   2019-ту годину и поделили своја очекивања од 2020-те године.

 Новогодишњу бајку су обележила и рецитовања  Маше Здравковић, Исидоре Милановић и Лене Милићевић, ученица другог разреда, које су на најбољи начин показале свој таленат.

Креативни део радионице је припао професоркама наше школе, чије су учионице увек лепо украшене, које имају пуно добрих идеја и које важе за једне од најкреативнијих професора у школи. Славица Пајовић Дукић, Биљана Митић, Ружица Мартиновић и Јелица Милутиновић су нам показале како на брз, лак и јефтин начин да направимо новогодишње украсе, који могу бити јако лепа декорација у  нашим  домовима.

Ово  дружење је донело и ново познанство. Гости су упознали Вишњу и Слободана, које су тумачили Вук Марјановић и Вишња Весковић. Док су присутни слушали њихову причу, уживали су  и у звуку виолине коју је свирала Николина Симовић.

То вече, ученици и професори су имали прилику да чују занимњивости о Новој години. Сазнали смо да је у Лондону изузетно важно да први гост након поноћи буде црнокоси мушкарац који доноси дарове попут хлеба, погаче и симболичке своте новца. Верује се да ће таква посета у кући донети благостање. Ако у прву посету дође плава или риђокоса жена, она ће донети несрећу. Занимљиво је то да у Јапану за дочек Нове године не ради ниједна трговина, јер је то најважнији празник у години и симбол обнове, а ако убудуће будете планирали да Нову годину дочекате у Шпанији, припремите се да у поноћ поједате 12 зрна грожђа ,јер то доноси срећу наредних 12 месеци. Ове и још сличних заниљивости из света испричале су нам Валентина Петрашиновић и Теодора Бажалац.

За крај те чаробне вечери Душан Илић је прочитао одломак из романа „Разлике“ Краљевчанина Горана Петровића, који на иронично-сатиричан начин говори о животу и савесном раду једног старог професора српског језка и књижевности у пензији.

Целу радионицу и заједничко дружење је пратила сјајна техничка подршка за коју је био заслужан Александар Аксић.

Ива Зупан је „Нашу новогодишњу бајку“ завршила тако што се захвалила присутним гостима на издвојеном времену и  свим ученицима који су учествовали у програму а  који су својим талентима допринели да ово вече протекне у пријатној атмосфери. Посебно се захвалила професорки Весни Лужњанин, јер јој је била велика подршка и инспирација да све  идеје  претвори у новогодишњу бајку. Ива је пожелела свима срећне празнике и леп одмор за време распуста.

Свако ко је присуствовао Нашој новогодишњој бајци ,напустио је учионицу широког осмеха и доброг расположења.

Текст: Ива Зупан III 2